Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) nastavio je sa realizacijom projekta „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama”, koji je nastao u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)
Svakoga dana zatrpani smo prevelikim brojem informacija, zagušeni smo podacima. Sa jedne strane, oni mogu predstavljati breme savremenog života, ali sa druge strane, u strukturisanim podacima leže velike vrednosti i mogućnosti modernog poslovanja.
Podaci pružaju svakakve uvide, a uvidi vode do različitih kreativnih poslovnih modela i inovativnih usluga. To Gugl i Fejsbuk i druge društvene mreže vrlo dobro znaju.
Želeći da pripomogne boljem funkcionisanju lokalne sredine i javnih servisa, Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) nastavio je sa realizacijom projekta „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama”, koji je nastao u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Radna grupa održala je u drugoj polovini januara u pančevačkom „Sinhro habu” drugi sastanak i rezimirala dosadašnje aktivnosti, koje su pre svega podrazumevale intenzivan rad na oblikovanju Strategije otvorenih podataka. Taj dokument bavi se principom i korišćenjem otvorenih podataka i, kako je rekao Predrag Mijalković, osnivač i predsednik UO Cetre, prelazni je stepenik na osnovu kog će šira javnost razumeti samu temu.
Otvoreni podaci – deklaratorna obaveza
Svi članovi Radne grupe nemaju dileme o tome kako dokument u krajnjoj formi treba da izgleda, te su ovom prilikom advokati dali svoje sugestije i obrazložili određene primedbe. Jasno je da cilj ove Strategije nije osnivanje lokalnog portala otvorenih podataka, jer takva centralizovana baza na državnom nivou postoji i taj portal pripada Vladi i njegov rad regulisan je posebnim pravilnikom. Suština je da pančevački dokument predvidi uključivanje svih organa, organizacija i nosilaca javnih ovlašćenja, javna preduzeća i drugih institucija, te da im se njome uputi apel – deklaratorna obaveza – da otvore svoje podatke i omoguće ih dostupnim javnosti preko interneta.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jasno određuje koje informacije smeju da se dele, a preduzećima se ostavlja sloboda da sami odluče koje podatke žele da učine vidljivim i dostupnim široj javnosti. U ovom trenutku, neophodno je samo da imaju odluku na osnovu koje to mogu da urade.
Registar OCD-a kao prototip
Strategija otvorenih podataka unela bi efikasnost u rad javnih službi, jer bi se njome smanjilo konstantno pisanje i slanje izveštaja određenim organima i sekretarijatima u gradskoj upravi. Cilj je da se svi podaci postave u jedan entitet, jedan registar – neke informacije bile bi samo za internu komunikaciju između gradske uprave i organizacija, dok bi ostatak bio otvoren za javnost. Takav registar/server (ili više njih) omogućio bi svima korišćenje podataka bez konstantnih traženja dozvola, ali i analizu i ukrštanje podataka, što je veoma važno.
Kako su članovi Radne grupe konstatovali, Pančevo bi bilo pionir u ovom poduhvatu, jer nijedan grad nema lokalnu strategiju koja bi se ticala standarda i procedura u vezi sa objavljivanjem javnih podataka. Mnogo šta što tehnologija pre nije dozvoljavala, sada omogućava, a o uređenju ovog sistema treba razmišljati u smeru kako je internet organizovan – prema principu nezavisnih tačaka i alternativnih ruta.
Konstruktivna ideja koja je proizašla sa januarskog sastanka jeste da se uradi prototip registra otvorenih podataka. On bi obuhvatio organizacije civilnog društva sa kojima je „Sinhro hab” do sada sarađivao. Plan je da udruženja emituju osnovne podatke, rezultate određenih istraživanja i edukacija kako bi se prilikom pretraživanja lako dolazilo do traženih informacija za istraživačke projekte (novinarske, akademske…).
Uz pomoć prototipa registra otvorenih podataka i nakon završenog nacrta Strategije otvorenih podataka Grada Pančeva, što bi trebalo da bude gotovo do kraja februara, biće lako širiti dijalog o tome, generisati ideje i razvijati ih, jer one dopunjavanjem mogu dobiti potpuno drugačiji oblik.
Efikasnost i transparentnost
Otvoreni podaci spadaju u javno dobro. To su podaci čitljivi u elektronskom formatu i dostupni za ponovnu upotrebu, drugačiju od njihove prvobitne namene. Oni se mogu ukrštati sa drugim podacima, prilagođavati, umnožavati, distribuirati i integrisati u poslovne projekte i pružiti mogućnost za sveobuhvatna istraživanja.
I fizička i pravna lica mogu koristiti otvorene podatke u različite svrhe – radi stvaranja novih vrednosti, inovativnih usluga, osnivanja novih kompanija… Mogu nastati nove mobilne i veb aplikacije, mape, poslovni modeli, ali mogu biti i deo istraživačkih projekata. Svakako je reč o neiscrpnom resursu koji omogućava brojne korisnike, i u pogledu javnih institucija, privrede, ali i u pogledu dobrobiti akademske zajednice, civilnog društva i medija.
Prvi portal otvorenih podataka osnovan je 2009. u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je portal otvorenih podataka Evropske unije zaživeo 2012. godine. Evropski portal za podatke aktivan je od 2015. i automatski preuzima skupove podataka sa portala evropskih država.
Princip otvorenih podataka u Srbiji zaživeo je najviše zahvaljujući nacionalnom Portalu otvorenih podataka, koji postoji od 2017. godine. Međutim, pravni okvir za otvaranje podataka upotpunjen je u skorije vreme i praktično je na snazi od početka 2019. godine. Već 2020. godine zabeleženo je više od 1.800 skupova otvorenih podataka.
Za svako savremeno društvo postojanje otvorenih podataka je važno jer daje uvid građanstvu u rad svih javnih uprava i službi. Njihov rad je efikasniji i ekonomičniji, smanjuje se mogućnost korupcije, a građani i građanke dobijaju kvalitetnije usluge.
Kako to funkcioniše u praksi?
Od skupova podataka kao što su registri lekova, izveštaji o zaraženima kovidom, vakcinaciji, podacima o javnom saobraćaju i saobraćajnim nesrećama, cenama karata, spisku linija prevoza, katastru divljih deponija mogu nastati različiti naučni i novinarski istraživački tekstovi, baze za pretragu lekova, mogu se mapirati sigurni putevi… Takođe, mogu nastati (kao što i jesu) aplikacije koje se bave monitoringom polena, zagađenjem vazduha i slično.
Isto tako, svi ovi podaci omogućavaju upoređivanje različitih podataka među gradovima na osnovu različitih kriterijuma. Zato je važno da se podaci neprestano ažuriraju i da se radi na poboljšanju njihovog kvaliteta, što se može samo kroz implementaciju otvorenih podataka.
Naš projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama” deo je šireg projekta pod nazivom „Dijalog promena”, koji je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji. Realizovaće se do 2023. godine u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekratarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom, kao i sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske.
Preuzeto sa portala PančevoSiTi.